selomozgovo


Go to content

Kozarstvo


KOZARSTVO



Rase koza



Sanska koza je postala sistemskom selekcijom I pravilnim odgajvanjem. Koza sanske rase je prilicno visoka, zivahna, veoma dobre mlecnosti. Bele je boje, sa kratkom i glatkom dlakom kod koza, dok jarci imaju duze dlake na grudnom delu i po grebenu. Plodnost sanske koze je vrlo dobra. Prosecna mlecnost u laktacionom periodu od 270 dana je 1000 kg mleka, a rekordi prelaze 2500 kg. mleka godisnje. Ova rasa je dosta osetljiva prema raznim obolenjima, zbog cega i nije svugde odmah uspela.

Francuska sanska koza je nastala na bazi ukrstanja domace bele koze sa svajcarskom sanskom rasom. Pored svajcarske sanske rase, na stvaranje francuske sanske koze uticali su i nemacki, engleski i holandski tipovi belih mlecnih koza. Zivotinje ove rase su bele boje. Telesna masa odraslih koza u proseku iznosi do 60, a jarceva izmedju 80 i 100 kg. Prosecna proizvodnja mleka se krece oko 650-700 litarara, a u selekcionisanim zapatima ona iznosi 900 litara i vise u toku godine. Plodnost je 180 %.

Togenburska koza, je posle sanske rase, najvaznija za kozarstvo u Svajcarskoj jer je vrlo produktivna, otporna i cvrsta planinska rasa.To je rasa srednje velicine, tezina koza 45-60 kg, a jaraca preko 65 kg. Vime je jako razvijeno, a mlecnost vrlo dobra prosecno u laktaciji od 277 dana, daje 600 kg. mleka, sa 3,5 % masti. Boja dlake koja je kratka, je karakteristicna srneca, sivomrka sa svetlim prugama duz glave i svetlijim dlakama po nogama.

Slicno togenburskoj rasi u Svajcarskoj, u Nemackoj se nalazi rasa koza nazvana Bunte deutche Edelziege, tj. sarena nemacka plemenita koza, koja je u stvari mrke boje. Ova rasa je nesto otpornija od bele nemacke plemenite koze, ali je zato i nesto malo manje mlecna. Prosecna mlecnost ove rase iznosi 1350 kg. mleka godisnje sa 3,28 % masti.

Nubijska koza potice iz Nibije i nalazi se uglavnom u Egiptu, Etiopiji i juz. Africi. To je krupna rasa koja se odlikuje mlecnoscu i izgledom. Glava je kratka, jakomizrazenog ovnujskog profila, skracenog licnog dela, ponekad cak I do mops-gubice, I sirokih klopavih usiju, koje su velike bar koliko I cela glava ili cak I vece. Boja dlake, koja je kratka, razlicita je, a najcesce je crna, crvena ili mrka, ili sastavljena od tih boja. Mlecnost se krece od 400 do 600 litara pa I 800 l, sa prosecno 4 % masnoce. Ova rasa se odlikuje I velikom plodnoscu I normalno daje 2-3 jareta. Mleko I meso ove rase nemaju karakteristican kozji miris.

Kao varijetet nubijske koze, ukrstanjem nubiske koze sa evropskim kozama nastala je malteska rasa. Tezina ove rase se krece od 35 do 50 kg. Boja je razlicita, bela, crvenkasto zuta, zute, sarene, ali I crne I crno bele. Dlaka je kratka i tanka. Odliku je se velikom plodnoscu. Prosecna mlecnost iznosi 300-600 ltara, sa 4 % masnocom.

Nemacka bela oplemenjena koza je nastala ukrstanjem domace bele koze sa svajcarskom sanskom kozom. Jarcevi su teski u proseku 60 do 100 kg, a koze od 50 do 60 kg. Spada u najmlecnije koze na svetu, bolja stada u poboljsanim uslovima ishrane I drzanja proizvedu u proseku 800-850 litara mleka, a zapati selekcionisani na visoku mlecnost 1000-1200 litara mleka u toku jedne laktacije.

Holandska bela koza je nastala ukrstanjem domace koze sa svajcarskom sanskom rasom I nemackom belom oplemenjenom kozom. Odlikuje se dobrom mlecnoscu I robusnoscu. Prosecna mlecnost selekcionosanih zapata se krece oko 900-950 litar.

Angorska koza je najbolji predstavnik rasa koza za proizvodnju fine dlake, poznate pod imenom moher. Moher je po hemiskom sastavu slican vuni, ali je vlakno manje elasticno, mada je jace I izdrzljivije. Ima lep sjaj I vrlo dobro se boji. Normalna duzina vlakna je 18-25 cm, ponekad moze biti I duza. Tezina koza je 32-35 kg. Telo je pokriveno dugackom kovrdzavom svilasto dlakom, sem usiju njuske i nogu kod papaka. Boja dlake je bela ili belicasta sa zutim presjajem. Plodnost je dosta slaba, jer normalno daje jedno jare, a bliznjenje je izuzetno. Mladunci su u prvim mesecima osetljivi narocito na vlagu i maglu i zato moraju biti gajeni u staji. Odrasli su takodje dosta osetljivi, fine konstitucije, traze dobru hranu, koze nisu dobre majke, a i osetljive su pri porodjaju. Slabije su otpornosti, narocito na parazite, od drugih rasa koza. Posle mlecnost se moraju dobro paziti jer su vrlo osetljive. Mlecnost je minimalna, oko 25 litara i obicno se daje sve mleko jaradima.

Francuska alpska koza (Alpine) potice iz francuskih Alpa. Kod stvaranja ove rase koriscena je dugogodisnja selekcija na visoku proizvodnju mleka, zbog cega spada u najmlecnije rase koza. Na prvi pogled lici na jelena, ima zivahne oci, usi su uspravne, a nos je obicno plav. Ima sirok dijapazon boja i obelezja. Francuska alpska koza je krupna zivotinja i grublje je gradje. Prosecna tezina koza je 60-80, a jarceva 80-100 kg. Mlecnost koza ove rase iznosi 500-800 litara u toku jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Domaca brdska koza se gaji pod najtezim uslovima tj. nalazi se onde gde druge domace zivotinje nemogu naci dovoljno hrane za svoje odrzavanje. To je mala, laka I vrlo zivahna rasa, temperamentna rasa. Vime joj je dosta slabo razvijeno, malo I pokriveno grubom dlakom, sto je u vezi sa prilicno slabom melcnoscu. Tezina kod koza je izmedju 25 I 45 kg, a kod jaraca 35-70 kg. Celo telo (izuzev njuske, papaka I donjegdela repa) obraslo je dlakom (kostret), koja je gusta, gruba I dugacka (izuzev na glavii po nogama, gde je kratka). Boja dlake je razlicita, najcesce crvenkasta ili siva, ali I crna, kestenjasta, mrka I sarena, a najredje je bela. Prema razlicitim pokrajinama mogu se nazvati I odredjeni sojevi domace brdske koze, npr. hercegovacka, dalmatinska, sokobanjska, gulijanska I druge koze, koje se razlikuju uglavnom po mestu odgajivana, a stim u vezi I nesto manjom ili vecom mlecnoscuodnosno tezinom. To je kasnostasna I slabo plodna rasa, jer prvo jare daje obicno posle 2 godine. Najcesce daje po jedno jare, a oko 20 % se blizni. Mlecnost je relativno mala, jer obicno u laktacionom periodu od 7-8 meseci koze daju 100-400 litara mleka. Proizvodnja mesa je minimalna, zbog male zive mere jarad po odbijanju daje prosecno 5-6 kg. mesa, a odrasla koza 15-20 kg. Domace koze su snazne kostitucije, skromna u ishrani, crvrsta I otporna, a vrlo dobro podnosi suvocu I toplotu, vrlo je spretna I zivahnog temperamenta, nije nikakav probirac hrane.

Srpasta (alpska) svajcarska koza se odljkuje dobrom otpornoscu I visokom proizvodnjom mleka. Telo joj je pokriveno gustom I finom dlakom, boja dlake varira od sivosmedje do svetlocrvene boje, sa crnom prugom duz ledja, crnim usima I vrhom repa. Telesna masa odraslih koza je 45-65, a jarceva 70-90 kg. proizvodnja mleka se krece od 500-600 litara, a kod selekcionisanih grla I vise od 900 litara u toku laktacije.

Domaca bela koza je nastala ukrstanjem balkanskih koza nizih podrucja sa jarcevima sanske koze. To su melezi sa vrlo razlicitim nivoom proizvodnje I jako neujednacene boje I spoljasnosti. Boja dlake nije ustaljena rasna odlika, tako da ona moze biti bela, crna, smedja, ima I sarenih grla. Domaca bela koza je sposobna za dugo pesacenje u potrzi za hranom cak I po najlosijim terenima. Odrasle koze su u proseku teske oko 40, a jarcevi oko 50 kg I vise, sto zavisi od uslova drzanja. U poboljsanim uslovima spoljasne sredine, prosecna godisnja prizvodnja mleka kod domace bele koze krece se od 100-200 litara pa I vise sto zavisi od uslova odgajivanja. Od 100 koza dobije se u proseku 180 jaradi.

Kasmirska rasa dobila je naziv po Kasmiru, gde joj je centar odgajivanja, ta rasa sluzi za produkciju fine dlake I mesa, jer se moze dobro utoviti. To je mala rasa telesne tezine 30-40 kg, koze I jaraca do 50 kg. Najglavinije obelezje ove rase je da ima dve vrste dlake: finu i grubu. Fina dlaka je izvanrednog kvaliteta i od nje se prave cuveni kasmirski salova. Plodnost je mala, mlecnost takodje, ali je meso dobrog kvaliteta u odnosu na kozije.


Back to content | Back to main menu